Gde si! Gubljenje suglasnika je glasovna promena koja skraćuje teške suglasničke grupe. Kada se dva ista ili slična suglasnika nađu jedan pored drugog, jedan često ispadne da bi reč zvučala prirodnije.
Najlakši primer je: rus + ski → russki → ruski. Ne izgovaramo dva S, nego ostavljamo jedno.
Glavna fora: jezik ne voli gužvu. Ako suglasnici smetaju izgovoru, jedan se gubi.
To je glasovna promena u kojoj se jedan suglasnik gubi kada se nađu dva ista ili dva vrlo slična suglasnika jedan do drugog.
Ovu promenu često prati gradivo o glasovima, jer moraš da osetiš gde i kako se suglasnici izgovaraju.
Kada spajanjem osnove i nastavka nastanu dva ista suglasnika, jedan se najčešće gubi.
Ovo su primeri koje lako prepoznaješ, jer vidiš da bi bez promene nastala dva ista slova.
autobus + ski → autobusski → autobuski
bez + značajan → bezznačajan → beznačajan
od + dvojiti → oddvojiti → odvojiti
Ako vidiš isti glas dva puta, pitaj se da li jedan mora da otpadne.
Drugo važno pravilo: D i T često se gube ispred C i DŽ. Ti glasovi su bliski po izgovoru, pa se grupa uprošćava.
Najčešće školske reči za ovo pravilo su zadaci, podaci i sveci.
Ovo se često kombinuje sa nepostojanim A, jer se A prvo izgubi, pa nastane teška grupa.
Neke grupe su pretrpane za izgovor. Tada se najčešće gubi glas T.
radost + na → radostna → radosna
pozorište + ni → pozorištni → pozorišni
bolest + ljiv → bolesljiv → bolešljiv
U pridevima nastalim od imenica često vidiš kako T ispada iz grupe.
Na kontrolnom često ne traže samo konačan oblik, nego i redosled glasovnih promena. Gubljenje suglasnika je često poslednja promena, posle drugih glasovnih promena.
Kod reči raširiti i išarati prvo nastanu promene po zvučnosti i mestu tvorbe, pa se na kraju gubi jedan isti glas.
raz + širiti → rasširiti → rašširiti → raširiti
iz + šarati → isšarati → iššarati → išarati
Kod reči zadaci i podaci vidiš saradnju više promena. Najpre se izgubi nepostojano A, zatim se zbog nastavka javlja oblik sa C, pa T ispada.
Ovaj primer se lako povezuje i sa sibilarizacijom, jer K prelazi u C u množini.
U brojevima se gubljenje suglasnika često vidi tek posle jednačenja po zvučnosti.
Slično razmišljaj i kod oblika šezdeset.
Kada gradiš superlativ prideva koji počinje glasom J, pišu se dva J. Tu se suglasnik ne gubi.
Ako ti treba podsećanje, pogledaj i lekciju o pridevima.
Broj šeststo piše se sa svim suglasnicima jer znači 600. Oblik šesto je redni broj i znači 6.
osnovni broj
redni broj
U nekim složenicama suglasnici se ne gube jer bi reč izgubila jasno značenje ili bi se pomešala sa drugom reči.
poddijalekt, preddržavni, vannastavni, tridesetdevet, protivvrednost.
Ovo pravilo je blisko izuzecima koje si video kod drugih glasovnih promena pri građenju reči.
U rečima stranog porekla teške grupe često ostaju jer se reč čuva onako kako je preuzeta.
T se ne gubi.
T ostaje u grupi.
Oblik se čuva.
Bratov savet: nađi osnovnu reč. Ako osnovna reč ima glas koji u novom obliku nedostaje, verovatno je došlo do gubljenja suglasnika.
Ovo su oblici na kojima se najčešće gube poeni.
Pogrešno. Pravilno je najjači.
Pogrešno. Pravilno je zadaci.
Pogrešno. Pravilno je podaci.
Gubljenje suglasnika često radi zajedno sa drugim promenama: zvučnost, mesto tvorbe, jotovanje, nepostojano A i sibilarizacija.
Primer: bolest + ljiv → bolesljiv → bolešljiv. Prvo se T gubi, zatim S prelazi u Š zbog mesta tvorbe.
Zapamti za kontrolni:
Kada vidiš neobičan oblik, ne paniči: vrati reč na osnovu i proveri koji je suglasnik nestao.
Piši: zadaci, podaci, najjači, šeststo.
Ne piši: zadatci, podatci, najači.
