Sjedinjene Američke Države u 19. veku

SAD u 19. veku — od trinaest kolonija do velesile

Pozdrav sedmaci! U prošlim lekcijama smo videli kako su ustavobranitelji modernizovali Srbiju, a Proleće naroda uzdrmalo stare careve. Danas letimo preko Atlantika u Severnu Ameriku, u državu koja je od trinaest kolonija izrasla u pravu svetsku velesilu.

Zamisli zemlju koja se munjevito širi preko celog kontinenta.

Ali unutar nje tinja opasan sukob između modernih fabrika na severu i bogatih plantaža na jugu koje koriste rad robova — sukob koji je morao da eksplodira.

Godine i bitke poput Getisburga deluju kao gomila podataka? Opusti se — tvoj Brat sve pojašnjava korak po korak. Nova petica te čeka! ⚔️🇺🇸

Vojnici američkog građanskog rata 1860-ih

Uspon SAD i Monroova doktrina (1823.)

Pošto su dobile Rat za nezavisnost protiv Britanije, SAD su naglo jačale i vodile samostalnu spoljnu politiku. 1823. godine formulisan je istorijski stav — Monroova doktrina (po predsedniku Džejmsu Monrou).

📜 ŠTA JE PORUČILA

Amerika se neće mešati u ratove u Evropi, ali ni Evropa (Sveta alijansa) nema pravo da se meša na američkom kontinentu niti da stvara nove kolonije. Više o savezu careva imaš u lekciji o Svetoj alijansi.

🗽 GESLO

„Amerika Amerikancima!"

Američko-meksički rat i izlaz na dva okeana

Posle pobede u američko-meksičkom ratu (1846–1848), SAD su se ogromno proširile.

1.300.000 km²

nove teritorije osvojene od Meksika

🌊 IZLAZ NA DVA OKEANA

U SAD ulaze Kalifornija, Nevada, Juta, Teksas, Novi Meksiko i Arizona. Time su dobile direktan izlaz na Tihi i Atlantski okean.

🗺️ OD OKEANA DO OKEANA

Meksički rat 1846–1848 → 1.300.000 km² nove zemlje.

SAD sada dodiruju i Pacifik i Atlantik.

Kolonizacija Dalekog zapada

Između 1840. i 1860. SAD sprovode masovnu kolonizaciju Dalekog zapada.

🤠 TALAS DOSELJENIKA

Preko divljih Stenovitih planina krenulo je oko 360.000 belih doseljenika (kauboja i farmera) u potrazi za zemljom i zlatom u Oregonu i Kaliforniji.

💡 Ovaj uzbudljiv, ali surov period ovekovečen je u poznatim holivudskim vestern filmovima.

🏜️ DALEKI ZAPAD

360.000 doseljenika preko Stenovitih planina.

Potraga za zemljom i zlatom.

Tragedija Indijanaca

Iako je američki Ustav svečano garantovao slobodu i jednakost, za starosedeoce kontinenta invazija doseljenika donela je stravičnu tragediju.

⚠️ Rezervati: Indijanci su vojnom silom i masakrima prinuđeni da napuste svoju dedovinu i presele se na male, neplodne, ograđene prostore — rezervate.

😢 STAZA SUZA I ZLATNA GROZNICA

Prisilne migracije ostale su upamćene kao „Indijanska staza suza". Tokom Zlatne groznice u Kaliforniji broj domorodaca surovo je opao — mnoga plemena su istrebljena.

Severnoamerički Indijanci, starosedeoci kontinenta

Položaj afričkih robova

Druga velika sramota mlade republike bilo je ropstvo na jugu zemlje.

⚠️ Ljudi kao vlasništvo: afrički crni robovi tretirani su kao obično privatno vlasništvo, bez ikakvih ljudskih i građanskih prava.

🚜 BESPLATNA RADNA SNAGA

Robovi su besplatno radili na imanjima bogatih belih zemljoposednika — bili su osnova celokupne privrede juga.

Dva različita sveta: Sever naspram Juga

Tokom 1850-ih godina zemlja se praktično pocepala na dva potpuno različita dela.

Osobina	🏭 Sever (Jenki)	🚜 Jug (Diksi)
Ekonomija	Fabrike, mašine, železnice	Pamuk, duvan, šećerna trska
Radna snaga	Slobodni radnici za platu	Crni robovi (besplatno)
Cilj	Ukidanje ropstva	Očuvanje ropstva

💡 Suprotstavljeni interesi i tinjajući bes morali su pre ili kasnije da eksplodiraju u otvoreni rat.

⚖️ SEVER vs JUG

Sever: fabrike, slobodni radnici, protiv ropstva.

Jug: plantaže, robovi, za ropstvo.

Dva sveta u jednoj državi.

Izbor Linkolna i otcepljenje Juga

🎩 FITILJ ZA RAT

Za 16. predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji se otvoreno zalagao za trajno ukidanje ropstva.

🏴 KONFEDERACIJA I UNIJA

Od 34 savezne države, njih 11 sa juga se otcepilo i osnovalo Konfederaciju (da sačuva ropstvo). Ostale su ostale verne Uniji (Severu).

Američki građanski rat (1861–1865.)

Sukob je eksplodirao u Američki građanski rat. Južnjaci su na početku imali više uspeha zbog boljeg oficirskog kadra i iskusnijih graničara.

🐴 JUG — GENERAL ROBERT LI

Legendarni i sposobni general Robert Li predvodio je snage Konfederacije.

⚔️ SEVER — GENERAL ULIS GRANT

Posle dugih neuspeha, vrhovnu komandu nad vojskom Unije preuzima energični general Ulis Grant.

General Ulis Grant, komandant vojske Unije

Prekretnica: bitka kod Getisburga (1863.)

🥊 GETISBURG, JUL 1863.

Najkrvavija bitka celog rata. Snage Severa (Unije) odnose veličanstvenu i odlučujuću pobedu.

✅ To je bila glavna prekretnica — posle Getisburga se vojska generala Lija više nikada nije oporavila.

💡 Do konačne pobede Uniju je doveo general Grant, koji je 1864. preuzeo vrhovnu komandu.

Kraj rata i atentat na Linkolna (1865.)

✅ Rat je završen 1865. godine potpunom kapitulacijom Juga i ponovnim ujedinjenjem SAD. Ropstvo je trajno ukinuto.

⚠️ Tragičan kraj: odmah posle pobede, 1865., predsednik Abraham Linkoln je ubijen u pozorištu u Vašingtonu — atentat je izveo fanatični pristalica poraženog Juga.

Linkoln je platio glavom svoju borbu, ali je ostao upamćen kao jedan od najvećih predsednika u istoriji.

Bratov savet: Srpska garda u Americi 🇷🇸

🎯 TRIK ZA PETICU

Zapamti da su i Srbi ostavili trag u američkom građanskom ratu!

U gradu Nju Orleansu živela je velika kolonija srpskih doseljenika iz Boke Kotorske i Hercegovine. Kada je rat počeo 1861., oni su osnovali svoju vojnu jedinicu — „Srpsku gardu" (Slavonian Rifles), uglavnom na strani Juga.

✅ Nosili su prelepe uniforme i hrabro branili grad — dokaz da su Srbi ostavili vojnički trag i u stvaranju moderne Amerike!

🇷🇸 SRPSKA GARDA

Nju Orleans, 1861 — doseljenici iz Boke i Hercegovine.

„Slavonian Rifles" na strani Juga.

Najčešće greške na kontrolnom

Zabluda: Abraham Linkoln je bio vođa Juga (Konfederacije)

Najčešća zamka! Linkoln je bio predsednik Unije (Severa) i borio se za ukidanje ropstva. Južnjaci su ga mrzeli i zbog njegovog izbora pokrenuli otcepljenje.

Zabluda: posle pobede Severa položaj Indijanaca je postao bolji

Pobeda Severa 1865. ukinula je ropstvo za Afroamerikance, ali je za Indijance situacija postala još gora — jedinstvena država je još brže otimala njihovu zemlju i zatvarala ih u rezervate.

⚠️ Ključ: Linkoln = Sever/Unija; Getisburg 1863. = prekretnica; kraj rata 1865. = kraj ropstva, ali ne i kraj patnje Indijanaca.

🚫 NE POBRKAJ

Linkoln vodi Sever (Uniju), ne Jug.

Indijancima je posle 1865. bilo gore.

Zaključak

REZIME

Unutrašnje nepravde i ropstvo moraju se rešiti da bi jedna država zaista napredovala.

Da sumiramo najbitnije:

Monroova doktrina 1823. — „Amerika Amerikancima".
Širenje na zapad — meksički rat, izlaz na dva okeana, tragedija Indijanaca.
Sever naspram Juga — fabrike protiv plantaža sa robovima.
Građanski rat 1861–1865. — Getisburg 1863. i pobeda Severa.
Ukidanje ropstva i atentat na Linkolna 1865.

Uz ogroman industrijski rast, SAD su do 1900. sa oko 100 miliona stanovnika izrasle u najjaču svetsku privredu — nova velesila, baš kao što su u Evropi nastale nove sile kroz ujedinjenje Italije i Nemačke.

🗓️ ZA PONAVLJANJE

1823. Monroova doktrina → 1846–48. meksički rat → 1861–65. građanski rat → 1863. Getisburg.

Kraj rata 1865: ukinuto ropstvo, ubijen Linkoln.

Savet: Linkoln je vođa Severa, a Getisburg 1863. je prekretnica rata!

Kvizovi30otvorizatvori