Druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (1858-1868)

Povratak Obrenovića i ključevi slobode

Pozdrav sedmaci! 📜 Sećate se kako je narod smenio ustavobranitelje na Svetoandrejskoj skupštini 1858. godine? Ta skupština je, posle čak 19 godina izgnanstva, trijumfalno vratila starog kneza Miloša Obrenovića.

Danas pričamo o ocu koji se vraća star i besan, i o sinu koji se vraća kao pravi evropski knez.

Sin — knez Mihailo — imao je plan da protera tursku vojsku bez ispaljenog metka i ujedini ceo Balkan.

Politički dogovori i konferencije velikih sila deluju suvo? Opusti se — tvoj Brat sve pojašnjava korak po korak. Nova petica te čeka! ⚔️🇷🇸

Povratak starog vuka: druga vladavina Miloša (1858–1860)

Kada se knez Miloš vratio na presto, bio je već star, ali njegova preka narav i glad za apsolutnom moći nisu se promenile. Vladao je na svoj stari autokratski način.

⚠️ Osveta neprijatelju: najopasnijeg protivnika Tomu Vučića Perišića bacio je u tamnicu, gde je Vučić ubrzo umro pod sumnjivim okolnostima.

📜 ZAHTEVI TURSKOJ PORTI

Iseljenje turskog civilnog stanovništva, promena Turskog ustava iz 1838. i ponovno priznanje naslednog kneževskog dostojanstva Obrenovićima. Miloš je preminuo u septembru 1860., pre ispunjenja ovih zahteva.

Knez Mihailo: prosvećeni vladar i strog režim

Posle Miloša, na presto po drugi put seda njegov sin — knez Mihailo Obrenović. Vratio se potpuno promenjen: godinama je živeo u Evropi, postao visokoobrazovan i prosvećen, a oženio se prvom stranom kneginjom u našoj modernoj istoriji — mađarskom groficom Julijom Hunjadi.

🎯 VRHOVNI CILJ

Da sprovede reforme, modernizuje vojsku i stvori uslove za potpunu nezavisnost od Osmanskog carstva.

💡 Smatrao je da Srbija još nije spremna za demokratiju, pa je zaveo strog centralizovani režim — skupština je imala samo savetodavnu ulogu.

Incident na Čukur-česmi (1862.)

Odnos Srba i turskih vojnika koji su držali tvrđave po gradovima bio je napet do pucanja. Eksplozija se dogodila u leto 1862. u Beogradu, u Dobračinoj ulici.

🔥 VARNICA

Tokom svađe oko reda za vodu, turski nizami su ranili srpskog dečaka, šegrta Savu Petkovića.

⚠️ Bombardovanje Beograda: izbili su ulični sukobi, a Turci su sa Kalemegdana započeli stravično artiljerijsko bombardovanje varoši, uz velike žrtve i štetu (oštećeno je i Kapetan-Mišino zdanje).

Konferencija velikih sila u Kanlidži

Bombardovanje prestonice uzbunilo je evropsku diplomatiju, pa je hitno sazvana međunarodna konferencija 6 velikih sila u Kanlidži kod Istanbula.

💡 Interese Srbije podržale su Francuska i Rusija, dok su Engleska i Austrija bile naklonjene turskoj Porti.

🤝 DIPLOMATSKI KOMPROMIS

Tursko civilno stanovništvo moralo je da se iseli iz Beograda, Šapca, Kladova i Smedereva, a tvrđave Soko i Užice su minirane i srušene do temelja.

🏛️ KANLIDŽA

Šest sila; Srbiju podržavaju Francuska i Rusija.

Iseljeni civili, srušene Soko i Užice.

Strpljiva diplomatska ofanziva kneza Mihaila

Turski garnizoni ostali su u preostalim gradovima, pa je Mihailo pokrenuo sveobuhvatnu diplomatsku akciju.

Jovan Ristić
Srpski poslanik na Porti vodio je direktne pregovore i tražio pritisak velikih sila na sultana.

Vladimir Jovanović
Na engleskom je objavio knjigu „Srpski narod i istočno pitanje", da pridobije javno mnjenje u Engleskoj.

Ferman sultana Abdulaziza (1867)
Pod pritiskom (i grčkog ustanka na Kritu), sultan naređuje da turske posade napuste srpske gradove.

📨 DIPLOMATIJA UMESTO RATA

Ristić na Porti + knjiga Vladimira Jovanovića + međunarodni pritisak.

Rezultat: ferman o povlačenju turske vojske.

Predaja ključeva gradova (18. april 1867.)

🔑 TRIJUMF NA KALEMEGDANU

Na svečanoj ceremoniji 18. aprila 1867., turski Ali-paša je pred celim narodom predao ključeve Beograda i ostalih tvrđava knezu Mihailu.

✅ U Srbiji više nije ostao nijedan jedini turski vojnik — stvarna sloboda na terenu!

💡 Jedini uslov Osmanlija bio je da uz srpsku zastavu na tvrđavama ostane i turska, kao simbol formalnog suvereniteta — Srbija je i dalje plaćala porez sultanu.

Spomenik na Kalemegdanu u čast predaje ključeva Beograda 1867

Prvi balkanski savez — tajni plan za oslobođenje

U spoljnoj politici Mihailo se oslanjao na genijalnog predsednika Vlade Iliju Garašanina. Cilj: oslobođenje hrišćana i sjedinjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom, koja bi bila balkanski „Pijemont".

🏁 UGOVOR SA CRNOM GOROM (1866)

Najvažniji kamen temeljac. Crnogorski knez Nikola Petrović Njegoš bio je spreman da se odrekne svog prestola u korist Obrenovića, samo da se dve srpske države ujedine!

🤝 OSTALI SAVEZNICI

Sklopljeni su ugovori sa bugarskom emigracijom, Grčkom, Rumunijom i albanskim poglavarima. Srbija je vodila savez — mogla je da izvede oko 150.000 vojnika.

Ilija Garašanin, tvorac Prvog balkanskog saveza

Propast plana: atentat u Košutnjaku (1868.)

Nažalost, moćni Balkanski savez nikada nije stigao da pokrene zajednički rat protiv Turaka.

⚠️ KOLEBANJE I SMENA

Mihailo se pokolebao (strahujući da zapadne sile neće podržati rat) i neočekivano je smenio Iliju Garašanina.

⚠️ Tragedija: u maju 1868. knez Mihailo je ubijen u atentatu u Košutnjaku, čime je cela velika spoljnopolitička akcija propala.

🕯️ KRAJ VIZIJE

Smena Garašanina → atentat u Košutnjaku 1868.

Balkanski savez se raspao.

Ujedinjena omladina srpska (1866.)

Dok su knez i Garašanin vodili tajnu diplomatiju, pismeni omladinci preko Save i Dunava pokrenuli su kulturni i politički pokret. Po uzoru na „Mladu Italiju", 1866. u Novom Sadu osnovana je Ujedinjena omladina srpska.

🔥 VOĐE POKRETA

Vatreni političari Vladimir Jovanović i Svetozar Miletić. Miletić je glasno tražio da Srbija i Crna Gora odmah pokrenu rat za oslobođenje.

🚫 ZABRANA 1871.

Iako je 1871. na Cetinju osnovana i tajna „Družina za oslobođenje i ujedinjenje srpsko", austrijske i turske vlasti su iste godine zabranile rad Omladine.

Svetozar Miletić, vođa Ujedinjene omladine srpske

Bratov savet: Narodno pozorište 🎭

🎯 TRIK ZA PETICU

Poveži predaju ključeva 1867. sa osnivanjem Narodnog pozorišta!

U čast proterivanja turske vojske i dobijanja ključeva Beograda 1867., knez Mihailo je lično naredio da se podigne prva zgrada za kulturu — Narodno pozorište. Sam je priložio novac i poklonio zemljište kod današnjeg Trga republike (blizu srušene Stambol-kapije).

✅ Nažalost, knez nije doživeo prvu predstavu jer je ubijen godinu dana pre otvaranja — ali pozorište i danas stoji kao spomenik njegovoj prosvećenoj vladavini.

🎭 NARODNO POZORIŠTE

Osnovao ga knez Mihailo posle predaje ključeva 1867.

Kod Trga republike, gde je bila Stambol-kapija.

Najčešće greške na kontrolnom

Zabluda: Srbija je 1867. dobila potpunu nezavisnost

Najveća zamka! Dobijanjem ključeva 1867. Srbija je očišćena od turske vojske i dobila stvarnu slobodu, ali je i dalje bila autonomna kneževina koja priznaje sultana. Potpunu nezavisnost dobija tek na Berlinskom kongresu 1878.

Zabluda: Toma Vučić Perišić je pomogao Milošu da se vrati na vlast

Naprotiv — Vučić je bio vođa pobune kojom su Obrenovići proterani 1842., dakle njegov najžešći neprijatelj. Čim se vratio, Miloš ga je uhapsio i bacio u tamnicu, gde je Vučić i skončao.

⚠️ Ključ: 1867. = odlazak vojske (stvarna sloboda); 1878. = puna nezavisnost.

Zaključak

REZIME

Preduslovi za nezavisnost grade se mudrom kombinacijom strpljive diplomatije i jačanja institucija i vojske.

Da sumiramo najbitnije:

Miloš (1858–1860) — kratka, oštra vladavina; vraćen ugled dinastiji.
Knez Mihailo — prosvećeni vladar, strog centralizovani režim.
Čukur-česma 1862. — varnica koja je pokrenula međunarodne pregovore.
Predaja ključeva 1867. — odlazak poslednjeg turskog vojnika.
Balkanski savez i Ujedinjena omladina — planovi prekinuti atentatom 1868.

Iako su planovi za oslobođenje propali kneževim ubistvom, srpski narod je zakoračio na prag potpunog oslobođenja i puta ka nezavisnosti.