Znam da hemija ume da smori kada krenu da nabrajaju šta se u čemu topi, koji je rastvor kakav i koliko grama nečega ide u vodu.
Zvuči komplikovano?
Veruj mi, kad shvatiš foru, ovo je lakše nego što misliš.
Ova lekcija je zapravo samo priča o tome kako praviš cedevitu, čaj ili kafu — samo objašnjena naučnim jezikom.
Ajde da vidimo kako to funkcioniše i da razbijemo ovaj kontrolni!
Nastavak lekcije o rastvorima i smešama.
Zamisli da praviš čaj. Voda u šolji je tvoj rastvarač, a šećer koji dodaješ je rastvorena supstanca.
Sposobnost tog šećera da se savršeno pomeša sa vodom i napravi homogenu smešu (rastvor) naziva se rastvorljivost.
Zato što se ne rastvaraju sve supstance isto u vodi. Neke se rastvaraju vrhunski, a neke skoro nikako.
Uzećemo uvek 100 grama vode na sobnoj temperaturi kao neku našu meru.
U 100 g vode možeš da rastvoriš čak 202 g šećera! Voda prosto "guta" šećer.
U istih 100 g vode rastvoriće se mizernih 0,0006 g. Kamen se ne topi u vodi!
Znači, šećer se topi odlično, dok se kamen skoro uopšte ne topi.
Kada dodaješ supstancu u rastvarač, rastvor može da bude u tri različita stanja.
Pazi sad, ovo je najbitniji deo lekcije.
Nezasićen: Pojeo si 2 parčeta, gladan si
Zasićen: Pojeo si 4 parčeta, taman si pun
Presićen: Naterali te na 6 parčića — pući ćeš!
To je rastvor koji je i dalje "gladan".
Sadrži manje rastvorene supstance nego što zapravo može da primi.
U 100 grama vode može da stane maksimalno 35,9 grama kuhinjske soli.
Ako u vodu sipaš samo 5 grama soli i promešaš, dobićeš nezasićen rastvor.
Zašto? Zato što u tu vodu bez problema možeš da dodaš još soli i ona će se rastvoriti.
Ovo je rastvor koji je stigao do svog maksimuma.
Pun je do vrha i ne može da primi ni mrvicu više.
Sipaš tačno 35,9 grama soli u 100 grama vode.
Rastvor je sada zasićen.
Šta se dešava ako dodaš još 1 gram? Taj gram se neće rastvoriti — past će na dno i napraviće talag.
100 g vode + 35,9 g soli
Dodaš još 1 g → talag na dnu
Pun do vrha!
Ovo je posebna situacija kada rastvor nekako prevariš da primi više supstance nego što je njegov normalan maksimum.
Ovi rastvori su izuzetno nestabilni.
Ako samo čvrkneš čašu ili ubaciš jedno zrnce unutra, sav taj višak koji je na silu unutra odmah kreće da se pretvara u kristale.
Taj proces se zove kristalizacija.
Gornje brojke važe za sobnu temperaturu. Ali ako zagreješ vodu...
Zato kocku šećera uvek lakše rastvoriš u vrelom čaju nego u ledenoj vodi.
Topla voda → više se rastvara
Hladna voda → manje se rastvara
Zato se šećer lakše topi u vrelom čaju!
Uvek obrati pažnju na temperaturu u zadatku — ona je ključna!
20°C: 202 g šećera / 100 g vode
80°C: još više!
Temperatura menja sve!
Kada u presićeni rastvor ubaciš jedno zrnce ili samo čvrkneš čašu, sav višak rastvorene supstance odmah počinje da se pretvara u kristale.
Ovo se koristi u industriji za prečišćavanje supstanci i pravljenje bombona!
Izračunati rastvorljivost supstance ako se 20 g može rastvoriti u 50 g vode.
Rastvorljivost (R) = maksimalna masa supstance u 100 g vode.
✅ Rastvorljivost = 40 g
20 g u 50 g vode
X g u 100 g vode
X = 40 g
Izračunati rastvorljivost supstance ako se u 45 g rastvora nalazi 13 g supstance.
✅ Rastvorljivost = 40,6 g
Koliko grama supstance može da se rastvori u 35 g vode ako njena rastvorljivost iznosi 160 g?
Rastvorljivost 160 g znači: u 100 g vode staje 160 g supstance.
✅ U 35 g vode može se rastvoriti 56 g supstance
160 g u 100 g vode
X g u 35 g vode
X = 56 g
Rastvorljivost šećera na 20°C iznosi 202 g. Koliko grama šećera i vode se nalazi u 500 g zasićenog rastvora?
✅ 334,44 g šećera + 165,56 g vode
Izračunaj maseni procentni sastav rastvora koji sadrži 4 g soli u 50 g rastvora.
Maseni procenat (ω) = koliko g supstance ima u 100 g rastvora.
✅ Maseni procentni sastav = 8%
So: 4 g
Rastvor: 50 g
%: 4/50 × 100 = 8%
Za nastavak: rastvori, kvantitativni sastav smeše.
Nezasićen = može još
Zasićen = pun je
Presićen = previše, kristalizuje!
