Pozdrav sedmaci! Danas u okviru regionalne geografije idemo na mesta gde se oblaci bukvalno lome o kamene gromade i gde se tlo izdiglo toliko visoko da ga opravdano zovemo krov sveta.
Glavna tema: reljef Azije, odnosno mlade venačne planine, visoravni, Himalaji, Tibet, Mont Everest i K2.
Ova lekcija se nadovezuje na geografski položaj, granice i veličinu Azije, ali sada ulazimo dublje u prirodu kontinenta.
Zagros, Kunlun, Anadolska visoravan, Karakorum, Pamir — zvuči kao gomila stranih naziva. Ali ne brinite! Let's explore that together.
Nemoj učiti nazive kao spisak. Veži ih za ploče, planinske nizove i visoravni između njih.
Zapad → Mala Azija.
Sredina → Iran.
Istok → Himalaji i Tibet.
Da bismo razumeli zašto na jugu Azije postoje ovolike planine, moramo se setiti kako se Zemljina kora pomera. Aziju zamisli kao ogroman zid, odnosno Evroazijsku ploču.
Za osnovu ovog procesa vrati se na Unutrašnju građu i reljef Zemlje.
Sa juga se pod Evroazijsku ploču podvlače tri važne ploče: Afrička, Arabijska i Indijska.
Utiče na jugozapadne dodire Azije.
Važna za prostor Bliskog istoka.
Najvažnija za nastanak Himalaja.
One se kreću sporo, ali stalno, brzinom od nekoliko centimetara godišnje.
Zbog podvlačenja južnih ploča pod Evroazijsku, na jugu kontinenta nastalo je snažno nabiranje. Tako su formirane mlade venačne planine.
Proces nabiranja možeš povezati sa lekcijom Postanak reljefa procesima nabiranja i rasedanja.
Mlade planine Azije pružaju se u paralelnim nizovima. Između tih nizova priroda je zarobila prostrane i visoke visoravni.
Formula za pamćenje: dva planinska zida, a između njih visoravan.
Ta šema se ponavlja u Maloj Aziji, Iranu i najmoćnije u prostoru Himalaja, Karakoruma, Kunluna i Tibeta.
Planina severno.
Visoravan u sredini.
Planina južno.
Krećemo od zapada ka istoku. U Maloj Aziji, odnosno Turskoj, reljef se pamti kroz dva planinska niza i jednu visoravan.
| Položaj | Naziv |
|---|---|
| Severni niz | Pontijske planine |
| Južni niz | Planina Tavor, odnosno Taurus |
| Između njih | Anadolska visoravan |
Mala Azija se pamti kao Pontijske planine, Anadolska visoravan i Tavor.
Pontijske planine čine severni niz u Maloj Aziji. Na jugu se pruža Tavor, poznat i kao Taurus.
Ovo je tipičan primer kako planine zatvaraju visoravan između sebe.
Sever = Pontijske.
Jug = Tavor.
Sredina = Anadolija.
Anadolska visoravan nalazi se između Pontijskih planina i Tavora. Ona je prvi veliki primer visoravni zarobljene između planinskih nizova.
Za rad sa kartom korisno je obnoviti kartografske znakove i predstavljanje reljefa.
Kako se krećemo ka istoku, planinski nizovi se šire i postaju složeniji. U prostoru Irana pamtimo severni nastavak i južni nastavak.
Između tih planinskih stražara nalazi se velika Iranska visoravan.
Na severne Pontijske planine nadovezuju se Ararat, Kavkaz i lanac Elbrus.
Brza kartaška logika: severni pravac iz Male Azije vodi ka Araratu, Kavkazu i Elbrusu.
Kavkaz je važan i zato što se pominje u granici između Evrope i Azije, pa povezuje ovu lekciju sa prethodnom.
Na južni Tavor nastavlja se moćni Zagros. Između severnih i južnih planinskih nizova smeštena je Iranska visoravan.
U materijalu se naglašava da je to ogroman, suv prostor okružen planinskim stražarima.
Na istoku dolazimo do velikog planinskog čvora gde se spajaju tri moćna lanca: Hindukuš, Pamir i Karakorum.
Ovaj čvor je kao raskrsnica planinskih džinova: iz njega čitaš dalje Himalaje, Kunlun i Tibet.
Najveći reljefni spektakl nastaje tamo gde se Indijska ploča podvlači pod Evroazijsku ploču. Tu su nastali Himalaji.
Himalaji se pružaju južno od Tibeta i nose najvišu tačku sveta.
Od planinskog čvora prema jugoistoku, pored Himalaja, pruža se i Kunlun, nešto severnije.
Najkraće: Himalaji su južno, Kunlun severnije, a Tibet je između velikih planinskih sistema.
U visinskim rekordima Kunlun se pominje sa vrhovima oko $7723 \, ext{m}$.
Tibet je najviša i najveća visoravan na svetu. Nalazi se između Karakoruma, Himalaja i Kunluna, pa ga opravdano zovemo krov sveta.
Tibet nije samo visoravan; on je srce najvišeg prostora planete.
Azija je jedini kontinent na planeti koji ima planinske vrhove više od $7000 \, ext{m}$.
| Planinski lanac | Vrh / visina |
|---|---|
| Himalaji | Mont Everest, $8848 \, ext{m}$ |
| Karakorum | K2, $8611 \, ext{m}$ |
| Kunlun | $7723 \, ext{m}$ |
| Tjan Šan | $7439 \, ext{m}$ |
Ovi brojevi su klasični za dopunjavanje rečenica i povezivanje planine sa vrhom.
Mont Everest, ili Čomolungma, nalazi se na Himalajima i sa $8848 \, ext{m}$ predstavlja najvišu tačku sveta.
Ova dva vrha su apsolutni rekorderi koje moraš razlikovati: Everest = Himalaji, K2 = Karakorum.
Materijal nas vodi i ka pitanju: koji se biomi mogu naći na planini Himalaji? Ključ je u visini. Kako se penješ, uslovi postaju hladniji i suroviji.
Zato prirodne odlike Azije poveži sa Prirodnim zonama Azije i lekcijom Biljni i životinjski svet.
Flora tundre odlikuje se biljkama malih dimenzija. Zbog surove klime najrasprostranjenije su mahovine, prečice i lišajevi.
Od drvenastih biljaka uspevaju samo neke vrste breza i patuljastih vrba.
Tundra je dobar primer kako hladnoća i kratko leto ograničavaju rast biljaka.
Tajga se prostire južnije od tundre, gde su leta duža i toplija. Zato je biljni svet bujniji i čine ga borealne četinarske šume.
Za razliku od tundre, ovde raste visoko drveće, najčešće smrče i jele.
Najlakša razlika je u visini i tipu biljaka. Tundra ima nisko rastinje, a tajga visoke četinarske šume.
| Zona | Biljni svet |
|---|---|
| Tundra | Mahovine, prečice, lišajevi, patuljaste vrbe i neke breze |
| Tajga | Sibirska smrča, ariš, jela, običan bor |
Tundra je niska i hladna; tajga je šumska i četinarska.
Netačno. Himalaji su mlade venačne planine nastale sudarom Indijske i Evroazijske ploče.
Netačno. Everest je na Himalajima, a K2 na Karakorumu.
Netačno. Tibet je visoravan, i to najviša i najveća na svetu.
Netačno. Tundra ima nisko rastinje, a tajga visoke četinarske šume.
Everest = Himalaji.
K2 = Karakorum.
Tibet = visoravan.
Tajga = četinari.
Za peticu zapamti:
Za nastavak prirodnih odlika pređi na Klimu Azije, Hidrografiju Azije i Prirodne zone Azije.
