Postanak reljefa dejstvom unutrašnjih sila

Postanak reljefa dejstvom unutrašnjih sila

Gde si, petače! Kada pogledaš oko sebe, vidiš ravna polja, brda ili ogromne planine. Sav taj izgled Zemljine površine naziva se reljef. Možda ti deluje da su te planine i ravnice oduvek stajale baš tamo gde su i danas, ali naša planeta se zapravo neprekidno menja.

Lekcija postanak reljefa dejstvom unutrašnjih sila vodi nas duboko pod zemlju da vidimo kako unutrašnja energija Zemlje gužva, lomi i oblikuje tlo po kome hodamo. Unutrašnje sile rade kao neka džinovska podzemna kuhinja koja stalno "kuva" i preuređuje reljef!

Reljef nastaje neprekidnim i uzajamnim delovanjem unutrašnjih i spoljašnjih sila. U ovoj lekciji bavimo se isključivo unutrašnjim silama. Sve o spoljašnjim silama pogledaj u lekciji Oblikovanje reljefa dejstvom spoljašnjih sila. Širu sliku daje pregled Unutrašnja građa i reljef Zemlje.

Postanak reljefa — unutrašnje sile gužvaju i oblikuju Zemljinu površinu

Unutrašnje sile — odakle im snaga?

Da bismo razumeli kako nastaje reljef, moramo da se setimo da je Zemlja podeljena na slojeve. Mi živimo na čvrstoj i tankoj Zemljinoj kori, a ispod nje se nalazi ogroman i užaren Zemljin omotač pun tečnog stenja — magme.

Iz tog vrelišta dolaze unutrašnje sile Zemlje. One potiču od toplote u Zemljinom jezgru i unutrašnje energije planete. Ove sile deluju duboko pod zemljom i stalno guraju, lome i pomeraju delove Zemljine kore. Pokreti koji tada nastaju zovu se tektonski pokreti.

🌍 Epirogeni pokreti

Sporiji, dugotrajan pokreti koji dovode do nastanka kontinenata i okeanskih basena — menjaju položaj velikih kopnenih masa.

🏔️ Orogeni pokreti

Pokreti koji direktno stvaraju planine i kotline. Mogu biti horizontalni (nabiraju stene) i vertikalni (lome i pomeraju blokove stena). Orogeni pokreti su predmet ove lekcije. Više: Postanak reljefa procesima nabiranja i rasedanja.

Unutrašnja građa Zemlje — toplota jezgra pokretač unutrašnjih sila

Litosferne ploče — pokretne puzzle Zemljine kore

Zemljina kora nije napravljena iz jednog komada — razbijena je na džinovske delove koji se zovu litosferne ploče. Zamisli je kao ljusku naprslog kuvanog jajeta ili kao džinovske puzzle spojene u veliku loptu.

Ove ploče plutaju na polutečnoj magmi i kreću se veoma sporo — svega nekoliko centimetara godišnje. Kada unutrašnje sile gurnu ploče jednu prema drugoj, nastaje pravi kosmički sudar, a reljef dobija nove oblike. Više o pločama: Litosferne ploče.

⛰️
Sudar ploča

Ploče se sudaraju → stene se gužvaju i podiže uvis → nastaju venačne planine ili dolazi do subdukcije.

🌊
Razmicanje ploča

Ploče se razmiču → nastaje pukotina → magma izlazi i gradi novu koru i podvodne planine.

💥
Klizanje ploča

Ploče klize jedna uz drugu → nakuplja se pritisak → nastaju snažni zemljotresi (rased San Andreas).

Litosferne ploče — kretanje i sudari, animacija

Nabiranje — kako nastaju venačne planine

Kada se dve litosferne ploče sudare horizontalno, meke stene nemaju gde da pobegnu. One počinju da se savijaju i gužvaju — taj proces se zove nabiranje.

Planine koje nastaju nabiranjem zovemo venačne planine. One nastaju jakim bočnim potiscima koji savijaju mekše sedimentne stene u lukove i nabore.

Osobine venačnih planina

✅ Mlade planine, pružaju se u dugim venacima
✅ Veoma visoke, sa oštrim, nazupčenim vrhovima
✅ Strme strane
✅ Primeri u Srbiji: Tara, Zlatibor, Kopaonik
✅ Primeri u Evropi i svetu: Alpi, Himalaji, Kordiljeri, Andi

Venačne planine — nastale procesom nabiranja sedimentnih stena

Rasedanje — kako nastaju gromadne planine

Ako su stene u kori stare, tvrde i krute, one ne mogu da se savijaju. Kada ih unutrašnje sile pritisnu, one jednostavno puknu! Te velike pukotine zovemo rasedi, a proces je rasedanje.

Tokom rasedanja, stenski blokovi se pomeraju duž raseda:

⬆️
Horst — blok se izdiže

Blokovi stena koji se izdignu formiraju gromadne planine — stare, niske, zaobljenih vrhova, pokrivenih šumom.

⬇️
Graben — blok se spušta

Blokovi koji se spuste formiraju kotline — udubljenja u reljefu.

Primeri gromadnih planina: U Srbiji — Jastrebac i Besna kobila. U Evropi — Švarclvald (Nemačka), Vogezi, Harc. U svetu — Ural, Apalači, Skandinavske planine.

Nastanak planina nabiranjem i rasedanjem

Vulkani — najbrži graditelji reljefa

Dok nabiranje i rasedanje traju milionima godina, unutrašnje sile mogu da promene reljef i za samo nekoliko minuta! To se dešava kroz vulkanske erupcije.

Kada pritisak u unutrašnjosti postane prejak, užarena magma kroz kanale izbija na površinu Zemlje. Kada izađe napolje, menjamo joj ime i zovemo je lava. Hlađenjem te lave, pepela i komada stena oko otvora (kratera) nastaje uzvišenje koje zovemo vulkanska kupa.

Vulkanske planine
Gomilanjem lave nastaju potpuno nove vulkanske planine. Za razliku od venačnih planina koje imaju oštre vrhove, vulkanske planine imaju udubljena na vrhu — kratere. Najpoznatiji vulkani: Vezuv, Etna, Kilimandžaro, Fudži. O detaljima erupcija pogledaj lekciju Vulkani i zemljotresi.
Vulkanska erupcija — magma probija na površinu i gradi vulkansku kupu

Zemljotresi — nagle promene reljefa

Zemljotresi su kratkotrajna i iznenadna podrhtavanja Zemljine kore. Nastaju kada litosferne ploče zapnu jedna o drugu, stvore ogroman pritisak, i onda naglo puknu. Oslobađa se džinovska energija koja se širi kroz stene u svim pravcima.

🔴
Hipocentar

Mesto u dubini Zemlje gde potres nastaje. Odavde se energija širi na sve strane.

🎯
Epicentar

Tačka na površini Zemlje tačno iznad hipocentra. Tu su potres i šteta obično najveći.

Zemljotresi takođe značajno menjaju reljef — mogu uzrokovati klizišta, tsunami talase i deformacije tla. Više o merama zaštite i skalama merenja: Vulkani i zemljotresi.

Zemljotresi — hipocentar i epicentar podzemnih podrhtavanja

Unutrašnje i spoljašnje sile — graditelji i klesari

Reljef nastaje neprekidnim uzajamnim delovanjem dve vrste sila:

🏗️ Unutrašnje sile — graditelji reljefa

Potiču iz dubine Zemlje. One podižu, gužvaju i grade planine, vulkane i uzvišenja. Bez unutrašnjih sila, Zemlja bi bila ravna lopta. Nabiranje, rasedanje, vulkanizam i zemljotresi su njihovi alati.

⛏️ Spoljašnje sile — klesari reljefa

Dolaze sa površine — vetar, kiša, reke, led. One troše, ruše i smanjuju ono što su unutrašnje sile sagradile. Erozijom nose materijal koji taložom ponovo gradi neke oblike (doline, ravnice, delte). Više: Oblikovanje reljefa dejstvom spoljašnjih sila.

Planina koju unutrašnje sile podignu spoljašnje sile stalno oblikuju — zašto su venačne planine oštre? Jer su mlade — spoljašnje sile ih još nisu dovoljno izlizale. Zašto su gromadne planine zaobljene? Jer su stare — milenijumska erozija ih je izgladila.

Reljef — rezultat unutrašnjih i spoljašnjih sila

Bratov savet i najčešće greške

Bratov savet
Kako da na kontrolnom nikada ne pomešaš nabiranje i rasedanje? Uzmi list papira i drži ga ravno. Ako spojiš ruke i guraš krajeve jedan ka drugom, papir će se saviti u luk — to je nabiranje (tako nastaju oštre venačne planine). A sada zamisli tablu čokolade. Ako je pritisneš, ona ne može da se savije nego pukne na ravne kocke — to je rasedanje (tako nastaju gromadne planine u blokovima). Ova laka caka rešava zadatak za sekund!

❌ Greška 1: Tvrdnja da reljef nastaje samo od spoljašnjih sila
Đaci često napišu da vetar i kiša prave planine. Greška! Unutrašnje sile su graditelji (one izdižu tlo i prave planine), dok su spoljašnje sile klesari koji te planine troše i smanjuju. Spoljašnje sile ne mogu podignuti tlo — samo ga mogu oblikovati.

❌ Greška 2: Mešanje magme i lave
Dok je užarena masa od rastopljenih stena sakrivena duboko pod zemljom, zove se magma. Onog trenutka kada prođe kroz krater i izbije na površinu, postaje lava. To je ista masa — samo su joj ime i položaj drugačiji!

Sudar litosfernih ploča — pokreće nabiranje i rasedanje

Zaključak — džinovska podzemna kuhinja

Lekcija postanak reljefa dejstvom unutrašnjih sila nam slikovito pokazuje da je naša Zemlja neverovatno moćna i dinamična. Sve te planine, vulkani i kotline rezultat su večite borbe i kretanja koje pokreće vrelo srce naše planete.

Zapamti ovo:

  • 🔥 Unutrašnje sile = toplota jezgra → tektonski pokreti
  • 📄 Papir se savija = nabiranje → venačne planine (Alpi, Himalaji, Tara)
  • 🍫 Čokolada puca = rasedanje → gromadne planine (Jastrebac, Švarclvald)
  • ⬆️ Blok se izdiže = horst | ⬇️ Blok se spušta = graben (kotlina)
  • 🌋 Magma na površini = lava → vulkanska kupa
  • 🔴 Mesto nastanka potresa u dubini = hipocentar
  • 🎯 Tačka iznad hipocentra na površini = epicentar
  • 🏗️ Unutrašnje sile = graditelji | ⛏️ Spoljašnje sile = klesari

Kada u glavi složiš puzle od litosfernih ploča, skapiraš gužvanje papira i pucanje čokolade — spreman si za svako pitanje! Pogledaj i Reljef te Čovek i reljef.

Litosferne ploče — pokretači svih unutrašnjih sila reljefa