Gde si! U prošloj lekciji smo naučili kako radi tvoja unutrašnja fabrika. Ali, šta je sa pticom koja leti hiljadama kilometara bez vode? Ili sa ribom koja živi u slanom moru i stalno je "žedna"?
Lekcija urinarni sistem kod drugih životinja za 7. razred je priča o ekstremnom preživljavanju i prilagođavanju okolini!
Oblik organa i vrsta mokraće (urina) koju životinja izbacuje zavise isključivo od toga gde živi i koliko vode mora da štedi.
Glavni cilj:
Izbaciti otrovna azotna jedinjenja (otpad), a zadržati dragocenu vodu. Ajde da vidimo ko je u tome najbolji!
Voda = Život
Štednja je ključna!
Ribama voda nije problem (ima je svuda), ali problem je balans soli. Kada njihove ćelije rade, stvaraju jako otrovan gas — amonijak.
Pošto žive u vodi, ribe ne moraju da se trude da taj amonijak pakuju u složeni urin. One ga se rešavaju na najlakši način.
Ribe ogromnu količinu tog otrovnog amonijaka izbacuju direktno kroz škrge pravo u vodu oko sebe!
Otpad: Amonijak.
Izlaz: Škrge.
Urin: Retka tečnost.
Ovo je najbitnije za kontrolni! Gmizavci (zmije, gušteri) žive u pustinjama, a ptice lete gde nema vode.
Izbacivanjem bele paste umesto tečne mokraće, ptice i gmizavci zadržavaju skoro svu vodu u telu. To im omogućava da prežive u najsuvljim predelima na planeti.
Ovaj sistem je toliko efikasan da morske ptice mogu da prežive pijući morsku vodu, a viška soli se rešavaju kroz posebne žlezde blizu nosa.
Otpad: Mokraćna kiselina.
Urin: Gusta bela pasta.
Ekstremna štednja vode!
Bešika puna vode je teška. Da bi ptica mogla da leti, ona mora da bude što lakša. Zato je evolucija pticama "ukinula" mokraćnu bešiku.
Urin (bela pasta) ide iz bubrega direktno u zajednički otvor koji se zove kloaka.
Nema bešike = Manja masa.
Nema "balona vode" u stomaku.
Ptice, gmizavci i vodozemci nemaju odvojene otvore za mokraću i izmet. Oni imaju kloaku (nečisnicu).
Zato, kada ti ptica "ukrasi" šoferšajbnu, onaj crni deo je izmet, a beli deo je njena gusta mokraća!
Varenje (Izmet)
Izlučivanje (Urin)
Razmnožavanje (Jaja)
Mi sisari i žabe živimo u uslovima gde vode uglavnom ima dovoljno, pa ne moramo da pravimo pastu, ali ne smemo ni da bacamo vodu kao ribe.
Pustinjski sisari poput skočimiša imaju u bubrezima ekstremno duge Henleove petlje (to je deo nefrona).
One im omogućavaju da stvore mokraću koja je 20 puta koncentrovanija od njihove krvi! Zahvaljujući tome, oni uopšte ne moraju da piju vodu — svu tečnost izvlače iz suvog zrnevlja koje jedu.
Duga Henleova petlja.
Voda mu uopšte ne treba!
Zamisli da moraš da trčiš na 100 metara sa balonom punim vode u stomaku. Teško je, zar ne?
Letenje = Nema bešike.
Hodanje = Ima bešike.
Ne dozvoli da te uhvate na ove trikove:
Netačno! Ptice uopšte nemaju tečnu mokraću. Njihova mokraća je mokraćna kiselina u obliku guste bele paste koja izlazi kroz kloaku.
Ovo je trik pitanje. Zapamti: Ptice nemaju bešiku! One je nemaju da bi bile što lakše za letenje.
Oprez! Debelo crevo je deo varenja. Kloaka je zajedničko proširenje za varenje, izlučivanje i razmnožavanje.
Ptice -> Pasta.
Nema bešike u letu.
Kloaka = 3 sistema u 1.
Glavne razlike:
I to je sva nauka! Naučio si kako se životinje prilagođavaju okolini da bi preživele. Sa ovim znanjem sigurno "kidaš" na testu! Srećno!
Škrge (Ribe)
Kloaka (Ptice/Gmizavci)
Bešika (Sisari)
Savršena prilagođenost!
