Udruživanje ćelija u kolonije i višećelijski organizmi

Udruživanje ćelija u kolonije i višećelijski organizmi

Da li si ikada probao da igraš fudbal potpuno sam protiv cele ekipe? Verovatno si brzo shvatio da to ne ide. Mnogo je lakše kada imaš saigrače i kada svako ima svoj zadatak.

Baš to se desilo i u prirodi. Iako postoje organizmi koji sve rade sami, pravo čudo se dogodilo kada je počelo udruživanje ćelija u kolonije i kada su nastali višećelijski organizmi.

Glavna ideja ove lekcije je da jedna ćelija može mnogo, ali kada više ćelija ili organizama počne da radi zajedno, nastaju mnogo složeniji i uspešniji oblici života.

Volvoks kao primer kolonijalnog života

Jednoćelijski i višećelijski organizmi

Jednoćelijski organizmi izgrađeni su od samo jedne ćelije. Ta jedna ćelija mora sama da jede, da se brani, da se kreće i da se razmnožava.

Višećelijski organizmi sastoje se od mnogo ćelija koje su podelile poslove. Neke su zadužene za varenje, neke za kretanje, a neke za razmišljanje. Zbog toga je njihov rad složeniji, ali i uspešniji.

U ovu grupu spada većina algi, pojedine gljive, sve biljke i sve životinje. Zato se tema prirodno nadovezuje na lekcije o jednoćelijskim organizmima i o ćelijama u ljudskom telu.

Pamti ovo

Jednoćelijski organizam radi sve sam.

Višećelijski organizam deli poslove između ćelija.

Nivoi organizacije - od ćelije do organizma

Kod višećelijskih organizama ćelije se ne gomilaju bez reda, nego se udružuju po strogim pravilima koja se zovu biološki nivoi organizacije.

Ćelija
Osnovna jedinica.
Tkivo
Grupa istih ćelija koje rade isti posao.
Organ
Više tkiva povezanih u jednu celinu.
Sistem organa
Više organa koji rade zajedno.
Organizam
Sve to zajedno u jednoj jedinki.

Te nivoe možeš dalje da povežeš sa lekcijama o tkivima, organima i sistemima organa.

Biološki nivoi organizacije od ćelije do organizma

Sunđeri - najjednostavniji višećelijski organizmi

Ne stižu svi organizmi do svih pet nivoa organizacije. Sunđeri nemaju organe, pa čak ni prava tkiva. Njihovo telo grade samo 2 sloja ćelija, a između je pihtijasta masa.

Spoljašnji sloj štiti, a unutrašnji hrani organizam. Hrane se tako što mikroorganizmi iz vode ulaze kroz pore na njihovom telu.

Česta zamka na kontrolnom je tvrdnja da sunđeri imaju organe za varenje. Nemaju. Kod njih se životne funkcije obavljaju na mnogo jednostavnijem nivou.
Građa sunđera sa porama i slojevima ćelija

Meduze, korali i hidre - imaju tkiva, ali ne i organe

Meduze, korali i hidre napredniji su od sunđera zato što imaju tkiva, ali i dalje nemaju organe. To znači da su stigli dalje u organizaciji tela, ali ne do kraja.

1
Sunđeri

Nemaju prava tkiva ni organe.

2
Meduze, korali i hidre

Imaju tkiva, ali nemaju organe.

3
Složeniji organizmi

Imaju organe i sisteme organa.

Ovo je dobar primer kako jedinstvo građe i funkcije objašnjava zašto nisu svi višećelijski organizmi podjednako složeni.

Meduza kao primer organizma sa tkivima, ali bez organa

Gljive - hife i micelijum

Kod višećelijskih gljiva telo grade specifične duguljaste ćelije koje se zovu hife. Te hife se prepliću i zajedno grade telo gljive koje se zove micelijum.

Tu se lepo vidi da višećelijski život ne mora uvek da izgleda kao kod životinja ili biljaka. I gljive imaju svoj poseban način organizacije.

Ako želiš širu sliku, ovo se prirodno nastavlja na lekciju o građi gljiva.
Pečurka kao primer višećelijske gljive

Šta su kolonije i zašto nastaju

Pre nego što su nastali pravi višećelijski organizmi, jednoćelijski organizmi su otkrili dobru foru - kolonije.

Kolonije su zajednice jednoćelijskih organizama iste vrste koji se udružuju, žive zajedno i zajedno obavljaju životne procese. To im pomaže da se lakše brane i lakše dođu do hrane.

Kolonija nije isto što i tkivo

U koloniji su članovi i dalje samostalni organizmi koji žive zajedno.

U tkivu ćelije više ne mogu normalno da opstanu svaka za sebe, nego su potpuno međuzavisne.

Volvoks kao kolonija jednoćelijskih organizama

Volvoks - šuplja lopta sa hiljadama ćelija

Najpoznatiji primer kolonije iz biologije je volvoks, protist sa bičevima. Njegova kolonija izgleda kao šuplja lopta uronjena u želatin i može da ima i do 50.000 ćelija.

Svaka ćelija ima po 2 biča pomoću kojih pliva. Ćelije su povezane tankim nitima od citoplazme, preko kojih razmenjuju hranu i usklađuju rad. Volvoks se razmnožava tako što unutar lopte nastaju male ćerke kolonije koje se kasnije odvoje.

Bratov savet: zamisli volvoks kao brod sa veslačima. Ako svi veslaju u istom ritmu, kolonija ide pravo. Ako svako vuče na svoju stranu, samo bi se vrtela.
Kolonija volvoksa sa brojnim ćelijama i bičevima

Kolonije ne prave samo jednoćelijski organizmi

I višećelijski organizmi koriste istu caku. U vodi se meduze i korali često udružuju u velike kolonije. Kod društvenih insekata, kao što su pčele, mravi i termiti, zajednica je toliko organizovana da ih biolozi nazivaju superorganizmima.

Nijedna pčela ili mrav ne može dugo da opstane potpuno sama, nego funkcioniše kao deo veće celine. Neke ptice se udružuju privremeno, na primer u proleće, da bi se lakše branile ili našle partnera.

Takva podela uloga lepo se nadovezuje i na priču o kretanju i reakcijama na draži, jer i u telu i u zajednici uspeh zavisi od usklađenog rada.

Kolonija mrava kao primer superorganizma

Privremene kolonije - kada se organizmi udruže samo na neko vreme

Neke kolonije nisu stalne. Pojedine ptice se udružuju samo privremeno, na primer u vreme razmnožavanja, kako bi lakše našle partnera ili se odbranile od predatora.

Važna poenta je da zajednički život ne mora da bude stalan da bi bio koristan. Nekad je dovoljno da traje samo onoliko koliko traje opasnost ili potreba.
Kolonija ptica kao primer privremenog udruživanja

Najčešće greške

Česta greška je tvrdnja da sunđeri imaju organe za varenje. Nemaju organe, već samo jednostavno organizovane slojeve ćelija.
Druga velika greška je mešanje kolonije i tkiva. U koloniji su članovi i dalje samostalni organizmi, dok u tkivu ćelije više ne mogu normalno da žive svaka za sebe.
Hidra kao primer jednostavnijeg višećelijskog organizma

Pitanja koja nastavnik lako pita

Koja je razlika između kolonije ćelija i pravog tkiva?

U koloniji su članovi i dalje samostalni organizmi koji žive zajedno, dok su u tkivu ćelije potpuno međuzavisne i ne mogu normalno da opstanu svaka za sebe.

Koji su svi nivoi biološke organizacije kod čoveka?

Nivoi su: ćelija, tkivo, organ, sistem organa i organizam.

Da li sunđeri imaju tkiva i organe?

Sunđeri nemaju prava tkiva ni organe. Njihovo telo grade samo jednostavni slojevi ćelija.

Zašto se pčele i mravi nazivaju superorganizmima?

Zato što funkcionišu kao snažno povezana celina i pojedinačne jedinke ne mogu dugo uspešno da žive odvojeno od zajednice.

Šta je volvoks i kako se kreće?

Volvoks je kolonijalni organizam u obliku šuplje lopte sa velikim brojem ćelija. Kreće se usklađenim radom dva biča koje ima svaka ćelija.

Za usmeno i kontrolni

Ovo su pitanja koja najlakše proveravaju da li razlikuješ koloniju, tkivo i nivoe organizacije.

Zaključak

Rezime
Kada ćelije ili organizmi počnu da rade zajedno, nastaju složeniji i uspešniji oblici života.

Šta treba da zapamtiš:

  • Jednoćelijski organizam radi sve sam, a višećelijski deli poslove između ćelija.
  • Nivoi organizacije idu od ćelije do organizma.
  • Sunđeri nemaju prava tkiva ni organe, dok meduze, korali i hidre imaju tkiva, ali ne i organe.
  • Kolonija nije isto što i tkivo, a volvoks je najpoznatiji primer kolonijalnog života.

Iz ove lekcije prirodno prelaziš na građu organizama i na priču o jedinstvu građe i funkcije kao osnovi života, jer se baš kroz timski rad ćelija vidi kako od jednostavnog nastaje složeno.

Korali kao primer zajedničkog života u kolonijama