Nasleđivanje osobina — kako dobijaš mamine oči i tatin nos

Ćao! Gledaš se u ogledalo i pitaš se kako to da imaš istu boju očiju kao mama, a oblik nosa na tatu? Ili zašto tvoj brat ima kovrdžavu kosu, a ti pravu?

To zvuči kao magija, ali zapravo je čista nauka. Tema nasleđivanje osobina mnogima deluje zbunjujuće jer se pominju DNK, geni i čudni termini.

Kad shvatiš osnovnu logiku i foru po kojoj geni rade, sve postaje mnogo lakše.

Ovu lekciju možeš lepo povezati i sa celinom nasleđivanje i evolucija.

Porodica kao primer nasleđivanja osobina sa roditelja na dete

DNK i geni — uputstvo za građenje tebe

U jedru svake tvoje ćelije nalazi se ogromna molekula koja se zove DNK. Nju možeš da zamisliš kao debelu knjigu sa uputstvima za građenje celog tvog tela.

Delovi te knjige zovu se geni. Geni su tvoji recepti za boju očiju, oblik kose, visinu i mnoge druge osobine.

DNK je velika knjiga, a gen je samo jedan njen važan isečak.

Jedro ćelije i nasledni materijal u kome se nalaze DNK i geni

Za svaku osobinu dobijaš po dva gena

Pošto si nastao spajanjem mamine i tatine polne ćelije, dobio si tačno $23$ hromozoma od mame i $23$ od tate.

Formula

$23 + 23 = 46$

To znači da za svaku osobinu uglavnom imaš po dva gena: jedan od mame i jedan od tate. Ako želiš da se podsetiš kako to ide sa hromozomima, vrati se i na lekciju telesne i polne ćelije.

Roditelji prenose osobine detetu preko gena i hromozoma

Dominantne i recesivne osobine — ko je jači

Ako za istu osobinu imaš dva gena, ne moraju oba da se vide isto. Tu na scenu stupaju dominantne i recesivne osobine.

Dominantan gen je „jači” i obeležava se velikim slovom, na primer $A$ .
Recesivan gen je „slabiji” i obeležava se malim slovom, na primer $a$ .

Ako u paru vidiš makar jedno veliko slovo, dominantna osobina se ispoljava.

Nasleđivanje osobina uz dominantne i recesivne gene

Primer sa bojom očiju korak po korak

Smeđe oči su u ovom školskom modelu dominantne i zapisujemo ih kao $A$ , dok su plave oči recesivne i zapisujemo ih kao $a$ .

Kombinacije

$AA$ : dva dominantna gena, oči su smeđe.

$Aa$ : dominantni gen „prekrije” recesivni, oči su opet smeđe.

$aa$ : nema dominantnog gena, pa su oči plave.

Baš zato spolja nekad vidiš samo jednu osobinu, iako osoba u sebi nosi i drugu kombinaciju gena.

Vidljive osobine kod ljudi kao što je boja očiju

Primer sa kosom i šansom od 25 posto

Kovrdžava kosa je dominantna i možemo je obeležiti slovom $K$ , a prava kosa je recesivna i obeležavamo je slovom $k$ .

Zamisli da oba roditelja imaju genotip $Kk$ . Oni imaju kovrdžavu kosu, ali u sebi kriju gen za pravu kosu.

Postoji

25\%

šanse da dete nasledi

kk

i ima potpuno pravu kosu.

Različiti tipovi kose kao primer nasleđivanja osobina

Genotip i fenotip — šta je zapis, a šta se vidi

Genotip su slova u tvojim ćelijama, na primer $AA$ , $Aa$ ili $aa$ .

Fenotip je ono što se vidi: smeđe oči, plave oči, kovrdžava kosa ili prava kosa.

Najlakša fora za pamćenje: fenotip je tvoja fizika, a genotip su slova koja tu osobinu zapisuju.

Različite kombinacije gena prave i individualnu varijabilnost među ljudima.

Spoljašnji izgled ljudi kao primer fenotipa

Kako dvoje smeđookih roditelja mogu dobiti dete sa plavim očima

Ovo je klasično pitanje sa kontrolnog. Dvoje roditelja mogu imati smeđe oči, a ipak oboje u sebi nositi skriveni recesivni gen za plave oči.

Ako su oba roditelja $Aa$ , oni imaju smeđe oči, ali mogu detetu preneti i $a$ .

Prvi roditelj
može da prenese

A

ili

a

Drugi roditelj
može da prenese

A

ili

a

Kad se spoje dva mala slova
nastaje

aa

i dete ima plave oči.

Kombinovanje naslednog materijala roditelja kod deteta

Šta se dešava kada osoba ima kombinaciju Aa

Kada osoba ima kombinaciju $Aa$ , ona ima jedan dominantni i jedan recesivni gen.

Dominantna osobina se vidi, a recesivna ostaje skrivena, ali ne nestaje.

To znači da osoba može da ima smeđe oči, a da ipak svojoj deci prenese gen za plave oči. Isto važi i za mnoge druge nasledne osobine koje učiš kroz lekcije geni i nasleđivanje.

DNK kao nosilac vidljivih i skrivenih naslednih osobina

Bratov savet — kako da brzo pročitaš kombinaciju slova

Ako se na kontrolnom zbuniš oko toga kako će neko izgledati, samo gledaj slova u paru.

Ako u kombinaciji vidiš bar jedno veliko slovo, na primer $Aa$ ili $Bb$ , dominantna osobina pobeđuje.
Da bi se pokazala recesivna osobina, oba slova moraju da budu mala, na primer $aa$ .

Veliko slovo je kao siledžija — čim se pojavi, ono ućutka malo slovo.

Brzi podsetnik

$AA$ i $Aa$ pokazuju dominantnu osobinu.

$aa$ pokazuje recesivnu osobinu.