Kretanje - skelet

Skelet — čelična armatura tvog tela

Zamisli da nemaš kosti. Izgledao bi kao mekana pihtija na podu! Tvoj skelet daje ti oblik, drži te uspravno i mnogo više.

Skelet nije tu samo da te drži — obavlja čak 4 vrhunska posla!

🏗️

Čvrstina i potpora

Daje telu oblik i drži te uspravno.

🛡️

Zaštita organa

Lobanja štiti mozak (kao kaciga). Rebra štite srce i pluća.

🏃

Pokretanje

Kosti + mišići = poluge za trčanje i skakanje.

🩸

Stvaranje krvi

U koštanoj srži se non-stop prave nove krvne ćelije!

Skelet — 206 kostiju koji čine unutrašnju armaturu tela

Spoljašnji i unutrašnji skelet — dva rešenja u prirodi

Nemaju sve životinje kosti sakrivene unutar tela. Priroda je smislila dva rešenja:

🐚 SPOLJAŠNJI SKELET (egzoskelet)

Oklop preko kože. Napravljeno od hitina. Zglavkari (insekti, rakovi, pauci, škorpije) i mekušci (puževi), korali, bodljokošci.

🦴 UNUTRAŠNJI SKELET (endoskelet)

Sakriven unutar tela. Sve životinje sa njim zovu se HORDATI. Mi, psi, ptice, ribe. Neke ribe (ajkule, raže) imaju skelet od hrskavice!

Hordati su dobili ime po hordi — elastičnom štapiću koji pruža potporu. Kod nas je zamenjena pravom kičmom!

Puž — spoljašnji skelet (kućica) kao oklop

Građa kosti — živo tkivo, ne mrtav štap

Kosti nisu mrtvi štapovi — one su živo tkivo! Rastu, obnavljaju se i prave krv.

Pokosnica (periost)
Tanki vezivni omotač oko kosti. Donosi hranu (krvni sudovi) i učestvuje u rastu i zarastanju preloma.

Kompaktno koštano tkivo
Čvrsti spoljašnji sloj. Daje snagu i otpornost na lom.

Sunđerasto koštano tkivo
Unutrašnji deo — laka, porozna struktura. Smanjuje težinu bez žrtvovanja čvrstine.

Koštana srž
U centralnoj šupljini. Mesto gde se non-stop prave krvne ćelije!

Kosti su čvrste zahvaljujući mineralima — kalcijumu i fosforu. Oni grade jedinjenje zvano hidroksiapatit.

Građa kosti — pokosnica, kompaktno tkivo, koštana srž

Brojevi i rekordi — zanimljivosti o kostima

Odrasli čovek ima tačno 206 kostiju — koje čine oko 15% ukupne telesne mase.

👂

Najmanje kosti

U srednjem uhu: čekić, nakovanj i uzengija. Uzengija je samo 3 mm! Prenose zvuk.

🦵

Najduža kost

Butna kost u nozi. Može biti do 50 cm duga kod odrasle osobe.

Bebe imaju više kostiju (~300) jer su mnoge kosti odvojene pri rođenju i spajaju se tokom rasta. Do 18. godine okoštavanje se završava.

Čekić, nakovanj i uzengija — najmanje kosti u uhu

Delovi skeleta — lobanja, trup i udovi

Skelet čoveka dele se u tri glavne grupe:

💀 KOSTI GLAVE

Lobanja — zatvoren koštani omotač koji štiti mozak. Kosti lobanje su spojene nepokretnim vezama zvane šavovi.

Čeljusne kosti — gornja je nepokretna, donja (vilica) je pokretna.

🦴 KOSTI TRUPA

Kičma — NIje jedna kost! Sastoji se od kičmenih pršljenova između kojih su hrskavičavi jastučići.

Grudni koš = kičma (pozadi) + rebra (12 pari, sa strane) + grudna kost (napred).

💪 KOSTI UDOVA

Ruke i noge — dugačke kosti (nadlaktica, podlaktica, butna kost, potkolenica).

Tri tipa veza između kostiju

Da se kostur ne bi raspao, kosti su pametno povezane na 3 načina — zavisno od toga koliko pokretljivosti treba!

🔒 NEPOKRETNE VEZE (šavovi)
Nema mrdanja. Kosti lobanje moraju biti maksimalno fiksirane da zaštite mozak. Kosti su direktno srasle.

🔄 POLUPOKRETNE VEZE (hrskavica)
Ograničeni pokreti. Između kičmenih pršljenova hrskavica funkcioniše kao jastučić — štiti kosti od trenja i blago ih savija.

⚡ POKRETNE VEZE (zglobovi)
Puna sloboda pokreta. Kolena, laktovi, ramena, kukovi. Zglobne površine su prekrivene hrskavicom da se kosti ne stružu.

Šavovi lobanje — nepokretne veze između kostiju glave

Zglobovi — savršena kuglično-šuplji sistem

Zglob je pokretna veza između kostiju. Tamo gde treba najveća sloboda pokreta, zglob je tu!

⚙️ DELOVI ZGLOBA

Jabučica i čašica — jedan kraj kosti (jabučica) ulazi u udubljenje na drugoj kosti (čašica).

Zglobna hrskavica — oblaže površine. Spreča trenje i struganje kostiju.

Sinovija (zglobna tečnost) — unutra je tečnost koja podmazuje zglob kao mast u šarkama.

Zglobna čahura — omotač od vezivnog tkiva koji drži zglob zajedno.

Meniskus u kolenu je posebna hrskavičava ploča koja ublažava udarce pri hodanju i trčanju.

Zglob — jabučica, čašica, hrskavica i sinovijalna tečnost

Hrskavica — mekša sestra kosti

Hrskavica je elastičnija i mekša od kosti. Nema krvnih sudova — hrani se difuzijom! Ono mekano u nosu i na uvetu je hrskavica.

🪑

Jastučić između pršljenova

Štiti kičmene pršljenove od trenja. Omogućava savijanje.

🏋️

Zglobna zaštita

Oblaže krajeve kostiju u zglobovima — sprečava trenje.

👶

Rast kostiju

Skelet fetusa je od hrskavice. Do 18. godine hrskavica postepeno okoštava.

🐟

Ajkule i raže

Neke ribe imaju ceo skelet od hrskavice — nemaju prave kosti!

Hrskavica — elastično tkivo u zglobovima i kičmi

Grudni koš i kičma — zaštita vitalnih organa

Dva najvažnija koštana zaštitna sistema trupa:

🏠 GRUDNI KOŠ

Nije samo od rebara! Čine ga 3 dela:

Kičma (pozadi) + Rebra — 12 pari (sa strane) + Grudna kost (napred).

Štiti srce i pluća od mehaničkih udaraca.

🐍 KIČMA

Nije jedna kost! Sastoji se od kičmenih pršljenova (kod čoveka ih ima 33-34).

Između svakog pršljena je hrskavičavi jastučić koji sprečava da se kosti stružu i omogućava savijanje.

Unutar kičme prolazi kičmena moždina — zaštićena kao u tunelu!

Grudni koš — rebra, grudna kost i kičma zajedno

Zašto su kosti žive — hrane se, rastu i zarastaju

Kosti NISU mrtvi štapovi! Reč je o živom tkivu koje se stalno obnavlja.

Sadrže žive ćelije
Osteoblasti izgrađuju novo koštano tkivo. Osteoklasti razgrađuju staro. Stalnom izmenom — kosti se obnavljaju!

Hrane se krvnim sudovima
Kroz Haverzove i Volkanove kanale — mreža sitnih kanalića — krvni sudovi donose hranu i kiseonik do koštanih ćelija.

Prave krv u koštanoj srži
U centralnoj šupljini dugih kostiju — koštana srž — non-stop se prave eritrociti, leukociti i trombociti!

Zarastaju nakon preloma
Osteoblasti pune prelom novim tkivom — kost zaraste jača nego pre!

Kost iznutra — živo tkivo, krvni sudovi i koštana srž

Kičmeni pršljenovi — stepenice od vrha do dna

Svaki pršljen je posebna kost. Zajedno grade kičmu koja je i fleksibilna i zaštitna.

🪨

Telo pršljena

Nosi težinu tela.

🛡️

Nastavci pršljena

Za zakačivanje mišića i rebara.

🌀

Kanal kičmene moždine

Otvor u sredini svakog pršljena — zajedno čine zaštitni tunel za kičmenu moždinu.

🪑

Hrskavičavi disk

Između pršljenova — apsorber udara i savijanje.

Kičmeni pršljenovi — stepenice sa hrskavičavim diskovima

Bratov savet — ligament vs tetiva (klasična zamka!)

💡 TRIK ZA KONTROLNI

Đaci STALNO mešaju ligamente i tetive! Evo kako ih zauvek razlikovati.

🔗 LIGAMENT = KOST ↔ KOST

Drži zglob na okupu. Sprečava da kost „ispadne" iz zgloba. Vezivno tkivo.

💪 TETIVA = MIŠIĆ ↔ KOST

Kraj mišića koji ga spaja za kost. Kad se mišić skupi → tetiva vuče kost → pokret!

Lak trik: Ligament = L = Lokomotivski sistem (kosti-kosti).
Tetiva = kraj mišića → na kraju je kost → mišić-kost.

Ligament — vezivno tkivo koje drži zglob (kost-kost)

Najčešće greške i zaključak

„Kičma je jedna dugačka kost"

Greška! Kičma se sastoji od kičmenih pršljenova — mnoštvo manjih kostiju. Između svakog pršljena je hrskavičavi jastučić. Kičma je lanac kostiju, ne jedna kost!

„Grudni koš čine samo rebra"

Netačno! Grudni koš čine tri dela: kičma (pozadi) + rebra — 12 pari (sa strane) + grudna kost (napred). Rebra su samo deo te zaštitne kaveze!

Mešanje ligamenata i tetiva

Ligament = kost-kost (drži zglob). Tetiva = mišić-kost (prenosi silu kretanja). Ligament i tetiva su oba od vezivnog tkiva, ali spajaju različite stvari!

Šta treba da zapamtiš:

4 uloge skeleta: čvrstina, zaštita organa, pokretanje, stvaranje krvi.
206 kostiju kod odraslog. Bebe imaju ~300.
Najmanji: uzengija (3 mm). Najduži: butna kost (do 50 cm).
3 tipa veza: šavovi (nepokretne), hrskavica (polupokretne), zglobovi (pokretne).
Ligament = kost-kost. Tetiva = mišić-kost.
Kičma = pršljenovi (ne jedna kost!). Grudni koš = kičma + rebra (12 pari) + grudna kost.
Kosti su žive — osteoblasti, osteoklasti, koštana srž pravi krv.