Životinje su višećelijski i heterotrofni organizmi, što znači da ne mogu same da stvaraju hranu već zavise od drugih organizama.
Naš svakodnevni život je direktno povezan sa njima: kroz ishranu, odeću, rad, terapiju i očuvanje prirodne ravnoteže.
Bez životinja bi svet ljudi bio siromašniji i teži za opstanak.
Ovu temu prirodno poveži sa lekcijama ekologija i njen značaj i grupisanje živih bića.
Domaće životinje su pripitomljene vrste koje čovek gaji zbog mesa, mleka, jaja, vune, rada i dresure.
| Životinje | Glavni proizvodi/koristi |
|---|---|
| Goveda, ovce, koze, svinje | Meso, mleko, vuna, koža |
| Živina (kokoške, patke) | Jaja, meso |
Privredno značajne su sve domaće životinje, ali i one divlje koje čovek koristi za ishranu i prodaju.
Primeri divljači kao visokokvalitetne hrane su srna, zec, divlja svinja, fazan i prepelica.
Temu ishrane poveži sa lekcijom ishrana u prirodi.
Pčele se uzgajaju u košnicama i daju proizvode važne za zdravlje i privredu.
Vredna i hranljiva namirnica.
Koristi se zbog korisnih svojstava.
Važan sirovinski proizvod.
Svilena buba je noćni leptir, a svila se dobija iz čaure koju isplete gusenica.
Neke školjke su važne u ishrani ljudi, a pojedine vrste formiraju bisere koji imaju veliku upotrebnu i tržišnu vrednost.
Ovaj primer pokazuje da životinje mogu biti značajne i kao prehrambeni i kao sirovinski resurs.
Slične morske teme i primere naći ćeš u lekciji život u vodi.
Pet terapija je oblik radne i fizikalne terapije u kojoj učestvuju specijalno dresirane životinje.
Najčešće se koriste psi i konji zbog stabilnog kontakta sa ljudima i mogućnosti vođenog rada.
Interakcija sa životinjama je povezana i sa lekcijom organizmi reaguju na uslove sredine.
Kroz rad sa terapeutskim životinjama deca mogu da napreduju u više oblasti istovremeno.
Divlje životinje žive slobodno u prirodi, ali i one imaju privredni značaj za čoveka kroz ishranu, krzno i kožu.
Tuna je krupna morska riba sa velikim značajem u ishrani ljudi širom sveta.
Nekontrolisan i prekomeran lov može dovesti do drastičnog pada brojnosti vrsta i čak do izumiranja.
Za širi kontekst zaštite pogledaj zaštitu vrsta i uticaj ljudi na druga živa bića.
Iako su životinje veoma korisne, postoje i rizici koje treba poznavati:
Krupne zveri i otrovne zmije mogu ugroziti čoveka.
Npr. besnilo i lajmska bolest preko krpelja.
Neke vrste parazitiraju u ljudskom telu.
Pantljičara je parazit koji može da živi u ljudskim crevima, a čovek se zaražava preko hrane.
Dodatno ponavljanje: život u šumi, život na travi i travnjacima i voda i njen značaj za organizam.
Zapamti za peticu:
Kad povežeš ovu lekciju sa odnosom čoveka i prirode, dobijaš kompletnu sliku odgovornog korišćenja životinjskih resursa.
Korist + odgovornost = održiv odnos sa životinjama.
Znanje o opasnostima štiti zdravlje ljudi.
Zaštita vrsta čuva i našu budućnost.
