Gde si! Znaš ono kad ti rodbina kaže "pljunuti si tata" ili "imaš mamin osmeh"? Iako ličimo na roditelje, nismo njihove savršene kopije. Ovo gradivo ti otkriva zašto na planeti ne postoje 2 ista čoveka (osim jednojajčanih blizanaca).
Sve se svodi na jedno veliko "mešanje karata" koje priroda radi svaki put kad nastaje novo biće!
Ajde da vidimo kako taj sistem savršeno funkcioniše.
Svi ljudi pripadamo istoj vrsti i obavljamo iste životne procese. Ipak, razlikujemo se po boji kose, visini, težini ili obliku nosa.
Glavni razlog je polno razmnožavanje. Novo biće dobija pola gena od oca, pola od majke. Telo izmeša te gene i stvori potpuno novu, jedinstvenu kombinaciju!
Genotip je jedinstvena kombinacija gena koju svaki organizam nosi u svojim ćelijama. Geni daju uputstva za osobine koje ćeš imati — npr. gen za plave oči.
To je tvoja "unutrašnja karta" — ono što je unutra i nevidljivo golim okom. Genotip se nalazi u Genima!
Fenotip su sve vidljive osobine jednog organizma — boja kose, visina, težina, oblik nosa. Ali pazi — na fenotip ne utiču samo geni, već i spoljašnja sredina!
Genotip + Spoljašnja sredina = Fenotip
Zamisli da imaš gene (genotip) da porasteš $2$ metra u visinu. Ali ako kao mali ne jedeš zdravu hranu i nemaš dovoljno vitamina (uticaj sredine), tvoje telo neće imati materijala da iskoristi te gene!
Tvoj genotip određuje osnovnu boju kože. Ali ako provedeš leto na suncu (sredina), koža potamni. Novi fenotip = preplanula koža, iako genotip ostaje isti!
To što se jedinke iste vrste međusobno razlikuju (neko je viši, brži, svetliji) u biologiji se zove varijabilnost. I to je najbolja stvar koju je priroda smislila!
Zamisli populaciju miševa na tamnom kamenju. Zbog varijabilnosti, neki su tamno sivi, a neki beli. Koga će soko prvo uloviti?
🔴 Beli miševi — šljašte na tamnom kamenu → soko ih lako vidi → ulovljeni!
🟢 Sivi miševi — "stopljeni" sa okolinom → preživljavaju → ostavljaju sive potomke!
Priroda je tako "odabrala" sive — one koji su bolje prilagođeni. Ovo je prirodna selekcija!
Isti princip važi i za leptire moljce! Oni čija je boja krila ista kao kora drveta na kom se odmaraju postaju manje uočljivi neprijateljima.
Kada se sitna prilagođavanja skupljaju kroz ogroman vremenski period, životinje i biljke počinju da se menjaju. Biološka disciplina koja proučava te dugotrajne promene zove se evolucija.
Njen osnivač je čuveni britanski prirodnjak Čarls Darvin. On je posmatrao ptice zebe na različitim ostrvima.
Sve su bile slične, ali su zbog različite hrane razvile potpuno drugačije kljunove! One koje su lomile tvrde semenke → debeo i jak kljun. One koje su lovile insekte → tanak i oštar kljun.
Ponekad se $2$ vrste menjaju zajedno jer zavise jedna od druge! To zajedničko prilagođavanje zove se koevolucija.
Oblik cveta se menja tako da savršeno odgovara tačno onom insektu koji ga oprašuje!
Ako plen postaje brži, grabljivica mora da evoluira i postane brža da bi ga ulovila!
Mutacije su iznenadne, nasledne promene na genima ili hromozomima. One najviše doprinose varijabilnosti u populaciji!
Spontane — dešavaju se prirodno, uzrok nepoznat.
Indukovane — izazvane muta genima (hemijski, fizički, biološki faktori).
Fenotip = geni + sredina. Evolucija = hiljade generacija. Genotip ≠ fenotip!
Ovo se traži na svakom kontrolnom!
Varijabilnost je osnovni uslov za prirodnu selekciju i evoluciju. Što je veća raznolikost unutar vrste, veće su šanse za opstanak!
Ako su svi miševi beli na tamnom kamenu → soko ih sve ulovi → cela populacija izumire. Ali ako ima sivih → vrsta opstaje!
Šta treba da zapamtiš:
Sada si spreman za kontrolni! Za više lekcija, pogledaj razmnožavanje i roditelje i potomke.
Genotip + Fenotip + Selekcija + Evolucija
Spremni za kontrolni! 💪
